Izložba ”Slovenački društveno-angažovani strip” u Art klubu Tondo otvorena je u okviru Hercegnovskog strip festivala. Autor postavke koja prikazuje izabrane stripove sa društvenom i političkom tematikom, nastale u 20. vijeku u Sloveniji, inovativne, hrabre i subverzivne, je Iztok Sitar, slovenački strip crtač i ilustrator
Piše: Iztok Sitar
Strip, kopile popularne kulture, križanac izmedju likovne umetnosti i literature ima u Sloveniji već dugačku tradiciju. Ali malo je poznata činjenica da je istorija stripa u Sloveniji počela sa ilegalnim društveno kritičnim stripom iz 1914 godine, u kojem briljantni crtač Hinko Smrekar, veliki slovenački rodoljub i svobodomislac ismijava austrijski nacionalizam i moralizam. Od tada pa nadalje je bio društveno kritični strip potpuno ravnopravan humorističkom i avanturističkom žanru.
Na izložbi možete da vidite parodiju na Mussolinija iz 1927. godine, u Malom crncu Bu-ci-buju Milka Bambiča, prvom antifašističkom stripu koji je bio objavljen u Trstu; prvi partizanski strip Tonček priča Ivea Šubica iz ilegalne štamparije u Kočevskom Rogu 1944 godine, kao i prvi posleratni strip Avanture Harija Dolara i Vinstona Šterlinga Maksa Toboljeviča, koji se u vrijeme najveće Tršćanske krize 1947. godine izruguje angloameričkom imperijalizmu.
Posle Informbiroa, kada je Tito rekao Staljinu svoje legendarno »NE, u Jugoslaviji ćemo objavljivati stripove!« počeo je procvat karikaturističnog satiričnog stripa. U pedesetim godinama su bili jako popularni kratki novinski stripovi sa blagom kritikom socijalističkog sistema poput birokratije, podmićivanja, alkoholizma i sličnih anomalija, koje i danas nisu baš neka retkost. Jedan od najpopularnijih junaka tog vremena bio je Jaka Sulc Milana Mavera.
1989 Andrej Flumiani, Grupa TNT kod Tita (Mladina)
Revolucionarna godina 1968. pored duge kose, slobodne ljubavi i studentskih demonstracija donela nam je i underground u nekonformističkim stripovima Kostje Gatnika, koji su 1977 godine izašli u albumu Magna Purga. S njom je slovenački strip napokon izgubio svoju nevinost i postao punopravan član socialističke (sub)kulture.
Ali pravi boom angažovanog stripa došao je u drugoj polovini osamdesetih i u devedesetim godinama, kada su Mladinini autori stvarali svoja djela bez ikakvog rešpekta do Crkve, politike, seksa i nasilja. Jedan od najpoznatijih produkata onog vremena je svakako Diareja Tomaža Lavriča, griža savesti jugoslovenske i slovenačke politike iz koje možemo da naučimo više o našoj zajedničkoj istoriji i raspadu države nego iz svih sadašnjih udžbenika zajedno.
Ovde se završava istorija i počinje legenda.
Naslovna ilustracija: strip Njet, Gorazd Vahen, Mladina 1993.
Komentari